Svako voli bajke. Volim i ja, što da ne. Ima nečeg lepog u njima (lepe devojke, srećni završeci i sl.). Odrasli smo uz njih. One su prve priče s kojima smo se susreli u životu. Urezale su nam se, ostale u lepom pamćenju, delovale na nas pozitivno, uspavljivale nas katkad.
Pored bajki voleo sam i mitove, legende i predanja drevnih naroda. Bavio sam se jedno vreme (imao sam oko 12 godina) uglavnom grčkom i rimskom, ali i egipatskom, mesopotamskom, keltskom, germanskom, slovenskom, vikinškom, indijanskom, indijskom religijom samo u malo manjem obimu. Jako dobro sam poznavao grčku mitologiju i to je jedan od glavnih razloga zašto sam u prvoj godini impresionirao profesoricu srpskog i sad, u četvrtoj, profesora filozofije. Nije samo da sam poznavao samo one najopštije mitove nego sam znao i one malo manje poznate za koje retko kad da ćete biti u prilici da ih čujete, jer stvarno su teški da bi se zapamtili i očuvali u glavi. Takvi su na primer, po meni, mitovi: o Belerefontu i Pegazu, Perseju, "sedmorici protiv Tebe", o Eneji i njegovom boravku u Laciji i još neki za koje sam zaboravio, ali verujem da kad bi me kojom prilikom neko podsetio, kao što me je profesor filozofije podsetio, da bih znao ako ništa drugo o čemu se radi i šta se eventualno desilo na kraju priče. Bio sam u prilici da upoznajem i druge s mitovima kao što je bilo jednom na Sanjinom rođendanu kada sam pričao mit o Edipu.
Predlog: Ako vas zanima kojim slučajev grčka mitologija možete mnogo toga saznati iz knjige N.N.Kuna, sovjetskog pisca, "Legende i mitovi stare grčke".
Predlog: Ako vas zanima kojim slučajev grčka mitologija možete mnogo toga saznati iz knjige N.N.Kuna, sovjetskog pisca, "Legende i mitovi stare grčke".
Što se tiče grčke mitologije ladno bi mogao reći da sam tu dao ispit, jer sam ih tako dobro znao da se nekih fragmenata i dan danas sećam. Ali kada je reč o drugoj mitologiji, npr. o slovenskoj, tu se ne bih pohvalio, jer sam ih vrlo površno izučavao. Znao bih nabrojati neka božanstva, čisto ono da ne ispadnem neznalica iz te oblasti, da dobije neku aljkavu prolaznu ocenu: Perun - gromovnik (sv. Ilija je preuzeo kasnije njegovu ulogu); Dažbog ili Dajbog - bog podzemnog sveta i mrtvih (mi danas često kažemo "Daj Bože", a to su u stvari ostaci tih starih paganskih verovanja); Svetovid - i za njega se smatra da je vrhovni bog kod Srba (tesno je povezan sa Vidovdanom); Veles - bog šuma i polja; razne vile iz narodnih lirskih pesama koje su se do danas očuvale; Babajaga - neka veštica iz ruskih bajki itd.
Predlog: Ako vas stvarno zanima slovenska mitologija možete da saznate mnogo stvari iz knjige Spasoja Vasiljeva, "Mitologija i religija drevnih Slovena".
Mitovi i legende su i te kako uticali na mene, na moj dalji razvitak u školovanju i obrazovanju. Poznavajući ih, pogotovo grčke, bio sam u golemoj prednosti za razliku od drugih u nekim oblastima srpske književnosti, istorije i filozofije. Dakle, isplatilo se proučavajući ih.
5 comments:
Ево малог поклона, народна бајка из мојих крајева. Ако ти се допадне, имам их још.
ОГЊЕНА ЗМИЈА
У давним временима на врху Жељина налазило се велико и дубоко језеро у коме је живела огромна змија. Не памти се да је змију икада ико видео, али су људи понекад виђали њен траг, који је остављала када би излазила из језера и одлазила на Копаоник у Шупље стене, где је проводила лето. Из шупљих стена, које човек ни до данас није истражио, касно у јесен враћала се у воде језера.
Необично велики вијугави траг што га је змиија остављала изазивао је чуђење, запрепашћење али и страх. Лако је био препознатљив, јер је трава под њим венула као да је огњем спржена, па су змију зато и прозвали огњеном. Траг је имао злокобно значење. Када би се појавио био би то знак неродне и посне године. Људи му се нису радовали. Због слутњи које су се остваривале, бојали су се за породице стрепећи хоће ли имати чиме да их прехране до наредне жетве. У годинама када је змија траг остављала, усеви су страдали или од суше или од градоносне туче.
Змија је из језера излазила поткрај маја сваке треће или четврте године. Када је једном из језера излазила три године заредом, људи се разбеснеше и донесоше одлуку да закују језеро. Целе зиме спремеху огромна букова стабла, а у рано пролеће, док је огњена змија још спавала, њима заковаше језеро. Кроз стабла укуцаше огромне шиљате, гвоздене ексере.
Те године, поткрај маја, прво чобани приметише да Расина тече крвава, три дана и три ноћи је река крвавила, а потом се избистрила. На језеро нико није одлазио, а од тог доба до данас траг огњене змије нико није више никад видео. Много година касније, када су стабла иструлела, људи видеше да је језеро од проливене змијске крви пресушило и да на његовом дну расте нобичан, ситан црвени шевар.
И данас се дешава да три, четири или пет година заредом жељинци имају неродну, посну годину, али немају назнаку, попут трага Огњене змије, да ће баш та година бити неродна.
А што се Словена тиче, овде ћеш наћи довољно информација за почетак
http://www.starisloveni.com/
Е, хвала ти пуно :) Заниљива ти је бајка коју си ми препоручио. Одакле их скидаш? Има ли нека књига или је то с колена на колено? И ја се нешто у скорије време интересујем за народне приче у нас Бачвана :)
Постоји књига, мислим да се зове "Народне бајке". Сакупио их је један новинар из Трстеника. Упознао сам га док сам волонтирао у трстеничкој ТВ, али стварно не могу да му се сетим имена. Имам их само пар прекуцаних на рачунару, али видећу шта могу да урадим по питању да их добијеш још. У сваком случају не надај се пре православног Божића
Важи, хвала ти још по који пут :) Можда ме инспирише која причица па нацртам коју сличицу. Ти на факсу јел'? :)
Post a Comment